Manastir Tumane – srce pravoslavlja i golubačkog okruga
Manastir Tumane, skriven u gustim šumama istočne Srbije, nadomak Golupca, jedan je od najposećenijih i duhovno najznačajnijih manastira u novije vreme. Podignut je, prema narodnom predanju, u 14. veku, a njegova izgradnja vezuje se za viteza Miloša Obilića. Legenda kaže da je Miloš, tokom lova, slučajno ranio pustinjaka Zosima Sinaita, koji mu je na samrti rekao: „Tumani, pusti me“, što znači „ostavi me“. Na mestu gde je svetitelj izdahnuo, Miloš je podigao manastir kao pokajanje, a naziv „Tumane“ ostao je kao simbol tog događaja.
Tokom vekova manastir je više puta rušen i obnavljan, naročito tokom turske vladavine. Obnovljen je krajem 19. veka, a posebno se ističe renesansa manastira u poslednjim decenijama, kada postaje jedno od središta pravoslavnog života u Srbiji. Današnja crkva posvećena je Svetom Arhangelu Gavrilu i izgrađena je u moravskom stilu.
Manastir je čuven i po čudotvornim moštima dva svetitelja – Svetog Zosima Tumanskog i Svetog Jakova Novog, koji su poznati kao iscelitelji. Mošti su smeštene u staklenim kivotsima i svakodnevno se veliki broj vernika okuplja kako bi se pomolio za zdravlje i pomoć.
U okviru manastira postoji i izuzetno lepa i aktivna monaška zajednica, kao i veliki broj domaćih životinja i radionica. Izvori lekovite vode, duhovni mir, tišina prirode i osećaj blagosti čine Tumane jednim od najposećenijih duhovnih centara Srbije danas.
